Предшколско узраста карактерише повећана радозналост у различитим сферама, али деца показују посебан интерес за природу. Због тога еколошко образовање у вртићу заузима значајно место у развоју знања о околном свету, развоју хуманог односа према свим живим стварима и формирању свесног понашања у природном окружењу.
Циљ еколошког образовања је:
- формирање знања о природи, природним феноменима, флоре и фауну;
- развој естетских осећања: љубав, поштовање, пажљив став према свету природе;
- мотивацију дјеце да се брину о природи и животињама, да заштите и чувају природне ресурсе.
Хитност еколошког образовања
Формирање хуманог односа према природи је главни задатак еколошког образовања, који се остварује развијањем у саосећању деце, емпатији и симпатији за сва жива бића на планети. Човек је део природе, али често он је онај који штетно утиче на свијет око њега. Формирање активне позиције "браниоца и пријатеља" природног свијета је основа у образовању еколошке културе предшколске дјеце. Дјеца су посебно осјетљива и одзивна, те стога активно учествују у свим активностима како би заштитиле оне којима је то потребно. Важно је показати деци да људи имају јачу позицију у односу на природни свет (на примјер, биљке гребене без заливања, птице ће умрети од хладноће у зиму без хране). Стога, треба да уложимо све напоре како би се осигурало да се живот на Земљи развија и доноси радост (на пример, јутарње певање птица испод прозора ће бити угодно онима који су их хранили зими, а цвјетни цвет на прозору ће задовољити оне који су га напили).
Примљено знање о свету око нас мора бити подржано практичним активностима и илустративним примјерима тако да дјеца могу видети позитиван резултат њихових активности и имају жељу да побољшају своја постигнућа.
Облици и методе еколошког образовања
Велики значај у еколошкој едукацији особе окупирани су излети, захваљујући којима се дјеца упознају са различитошћу природног свијета и посматрају појаве природе. Излети су такође важни за акумулирање знања о природи родног земљишта и оријентацији на терену: способност проналаска односа у природи, посматрање људи перцепције, предвиђање последица људских активности, и повољних и негативних. Током екскурзије, дјеца сазнају да комуницирају с околним светом. За то, едукатор посвећује посебну пажњу чињеници да је човек само гост у природном свету, и стога мора следити заповести: да посматрају тишину, да буде стрпљив и пажљив.
Улога бајки у васпитању предшколске деце не може се превише нагласити, а еколошке приче занимљиве су, пре свега, новостима о парцели и увођењем необичних ликова. Захваљујући приче о дјеци у приступачном облику, можете сазнати о сложеним појавама у природи, о односу између природе и човјека и важности људског рада. Посебно место заузимају бајке изнешене од стране деце.
Један од главних типова предшколског образовања су дидактичке игре на тему еколошког образовања.
Наравно, еколошки развој дјеце у башти биће посебно ефективан ако је повезан са еколошким образовањем у породици. Стога наставници треба да подстичу родитеље да створе повољне услове за животно окружење у кући.